Pre­mi­je­ra no­vog ko­ma­da Grad­skog po­zo­ri­šta iz Pod­go­ri­ce ,,Kod No­je­ve bar­ke u osam” nje­mač­kog auto­ra Ul­ri­ha Hu­ba, u re­ži­ji slo­ve­nač­kog re­di­te­lja Ro­ber­ta Val­tla, odr­ža­na je si­noć u sa­li Do­dest Kul­tur­no-in­for­ma­tiv­nog cen­tra ,,Bu­do To­mo­vić” u Pod­go­ri­ci. Grad­sko po­zo­ri­šte je re­pri­zu za­ka­za­lo za da­nas, u 12 sa­ti, ta­ko­đe u Do­de­stu.
Tri pin­gvi­na po­sljed­nji do­bi­ja­ju vi­jest o po­to­pu, a ka­ko na bar­ku mo­gu bi­ti ukr­ca­na sa­mo dva, oni, mi­mo pra­vi­la pro­šver­cu­ju svog pri­ja­te­lja, ka­da na­sta­ju i za­vr­zla­me.
Autor­ski tim, na če­lu sa po­zna­tim slo­ve­nač­kim re­di­te­ljem i glum­cem či­ne Na­ta­li­ja Vu­jo­še­vić (sce­no­graf­ki­nja), Ti­ja­na To­do­ro­vić (ko­sti­mo­graf­ki­nja), Ne­ma­nja Be­ča­no­vić (kom­po­zi­tor) i Slav­ka Ne­le­vić (ko­re­o­graf). Ulo­ge u ko­ma­du do­di­je­lje­ne su Sla­vi­ši Gru­bi­ši, Smi­lja­ni Mar­ti­no­vić, Go­ra­nu Sla­vi­ću, Bran­ku Ili­ću i Sej­fu Se­fe­ro­vi­ću.
Na­kon pret­pre­mi­je­re raz­go­va­ra­li smo sa re­di­te­ljem i eki­pom ko­ja je po­bra­la bur­ne apla­u­ze pu­bli­ke, pr­ven­stve­no naj­mla­đih.
- Pred­sta­va je ja­ko kom­pli­ko­va­na od ko­re­o­gra­fi­je i tek­sta ko­ji je fe­no­me­na­lan i du­bok, pa do mu­zi­ke... Glum­ci sve vri­je­me ima­ju fi­zič­ku i men­tal­nu ak­ci­ju i mi­slim da su uspje­li u stvar­no krat­kom vre­me­nu na­pra­vi­ti je­dan od­li­čan po­sao. Uvje­ren sam da će se kom­ple­tan od­nos sa pu­bli­kom raz­vi­ja­ti, te da će se ne­ke du­ho­vi­to­sti ko­je mo­žda još ni­je­su do­šle do iz­ra­ža­ja tek pri­mi­je­ti­ti. Dra­go mi je da su se i dje­ca i od­ra­sli ja­ko do­bro za­ba­vlja­li i da im se do­pa­da. Pre­sre­ćan sam. Na pro­jek­tu smo ra­di­li ne­što vi­še od 20 da­na, po­če­li smo 12. sep­tem­bra – ka­zao je re­di­telj Ro­bert Valtl u iz­ja­vi za ,,Dan”.
On je do­dao da je in­ten­zi­van rad uro­dio plo­dom, jer je či­ta­va eki­pa udar­nič­ki ra­di­la i bi­la sprem­na.
– Ima­ju­ći u vi­du tekst, po­ru­ku, sma­tram da bi ova pred­sta­va u bu­duć­no­sti mo­gla po­sta­ti ne­ki ma­li dječ­ji hit. Pred­sta­va je ve­se­la, ima svoj vas­pit­ni mo­me­nat, ne mo­ra­li­zu­je, ta­ko da mi­slim da će pred­sta­va ima­ti dug ži­vot i da će se dje­ca za­ba­vlja­ti. Sva­ka sta­ro­sna gra­ni­ca će do­ni­je­ti i do­ži­vje­ti ne­ku svo­ju pri­ču i na­zvao bih je po­ro­dič­nom pred­sta­vom u ko­joj se mo­gu za­ba­vlja­ti svi, od dje­ce do ba­ka i dje­do­va – ka­zao je re­di­telj.
– Ima­li smo krat­ko vri­je­me da spre­mi­mo pred­sta­vu, bi­lo je na­por­no. Pred­sta­va je fi­zič­ki za­htjev­na, tre­ba­li smo da ski­ne­mo hod pin­gvi­na, ni­je la­ko u tom ho­du osta­ti ci­je­lu pred­sta­vu, ta pri­ča je du­bo­ka, šta je bog, šta je po­top, ka­ko na to gle­da­ju naj­mla­đi... Ovu pred­sta­vu vi­dim kao iz­bor. Sva­ko ima iz­bor da od­lu­či šta je Bog i gdje je Bog. Iz mo­je vi­zu­re Bog je ono što je do­bro u čo­vje­ku i što tre­ba ga­ji­ti - ka­zao je Go­ran Sla­vić.
On je do­dao da su mu sve akro­ba­ci­je na sce­ni bi­le iza­zov, te da mu ni­je­su te­ško pa­le.
– Me­ni lič­no je naj­te­že pa­la ko­re­o­gra­fi­ja, ali sam i to uspio sa­vla­da­ti. Te­ško je jer smo non-stop na sce­ni i do­sta ak­tiv­ni, tre­ba do­ći do da­ha. Po re­ak­ci­ja­ma pu­bli­ke mi­slim da smo ura­di­li do­bar po­sao - ka­zao je Sla­vi­ša Gru­bi­ša na­kon pret­pre­mi­je­re.
Ko­mad ,,Kod No­je­ve bar­ke u osam” je su­fi­nan­si­ra­na­lo Mi­ni­star­stvo kul­tu­re na Kon­kur­su za su­fi­nan­si­ra­nje po­zo­ri­šne pro­duk­ci­je u 2016. go­di­ni.
Tekst „Kod No­je­ve bar­ke u osam” do­ka­zu­je da je čak i u po­zo­ri­šnim tek­sto­vi­ma na­mi­je­nje­nim dje­ci do­zvo­lje­no go­vo­ri­ti o ozbilj­nim te­ma­ma kao što su po­tra­ga za Bo­gom, pi­ta­nje pri­ja­telj­stva, po­sto­ja­nje so­li­dar­no­sti i po­što­va­nje za­ko­na. Sva ova pi­ta­nja autor po­sta­vlja na du­ho­vit na­čin kroz ve­o­ma bo­gat je­zik ra­zu­mljiv dje­ci.
A.Ć.


Rad pu­nom pa­rom

- Tekst je naj­lak­še na­u­či­ti. Naj­te­že mi je pa­lo tje­le­sno pri­la­go­đe­nje i sa­vla­da­va­nje ho­da pin­gvi­na, sta­va pin­gvi­na, i to ka­ko pin­gvin mo­že re­a­go­va­ti na ne­ku in­for­ma­ci­ju, na do­ga­đaj, da pro­bu­dim u se­bi tu dje­ti­nju ra­do­zna­lost, odu­še­vlja­va­nje svim, a da pri­tom bu­dem svje­sna sve­ga što se oko me­ne de­ša­va iz tog li­ka pin­gvi­na. Me­ni je ovo pr­va dram­ska pred­sta­va za dje­cu ta­ko da sam se baš tru­di­la. Is­ku­sni­je ko­le­ge ko­je su bi­le po­red me­ne bi­le su mi sna­žna po­dr­ška. Bi­li smo zbr­za­ni, ali do­bro or­ga­ni­zo­va­ni ka­da je u pi­ta­nju pri­pre­ma ovog ko­ma­da, ta­ko da smo svi po­pa­li­li sve mo­to­re i kre­nu­li od­mah u rad. Ni­je bi­lo za­gri­ja­va­nja i po­di­za­nja rad­ne tem­pe­ra­tu­re, već smo od­mah kre­nu­li pu­nom pa­rom da ra­di­mo, ka­ko bi po­sti­gli ovo što smo po­sti­gli. Sma­tram da je ova pred­sta­va ja­ko do­bra i da će bi­ti gle­da­na – ka­za­la je Smi­lja­na Mar­ti­no­vić.